O nama
Početak redbread kafea
Zdrava sveže pripremljena hrana danas je centralni deo našeg menija. Međutim, osnivanje restorana i njegovi počeci nisu bili laki...
Sve je počelo u oktobru 2000. godine na kratkom putovanju u Budvu u Crnoj Gori iz našeg tadašnjeg doma u Kanadi. Zaljubili smo se u stari grad i spektakularnu obalu i odlučili da tamo provedemo sledeće leto. Ali šta ćemo raditi ? Nakon izvesnog mozganja i razmišljanja odlučili smo da je kafe bar sa sveže ceđenim sokovima odličan način da se započne. Inače ovaj koncept je već bio popularan u Kanadi i Ujedinjenom Kraljevstvu ali nije bio poznat u Crnoj Gori. Mi smo oboje imali iskustva u ugostiteljstvu i keteringu i to je bilo nešto u čemu smo se pronalazili i što ne bi iziskivalo prevelike početne investicije.
Nakon našeg puta vratili smo se u Kanadu i posvetili se radu u jeku zimske sezone kao instruktori skijanja i turistički vodiči, sve vreme planirajući naš nov poslovni poduhvat. Neki od naših prijatelja smatrali su nas ludima , posebno uzevši u obzir da smo napuštali sjajne već sigurne letnje poslove da bismo išli u nepoznato mesto bez ikakvog "biznis plana" ili "istraživanja tržišta" ali mi se nismo lako predavali.
Rizik i nagrada
Najavili smo otkaze na našim letnjim radnim mestima i otkazali stan u Kanadi. Nakon toga smo iz Ujedinjenog Kraljevstva došli automobilom u Crnu Goru. Pokupovali smo osnove u toku tog puta : prelep stakleni blender u Nemačkoj (sada izložen u Red Bread restoranu u Beogradu), izuzetno skupog ali moćnog sokovnika / seckalice za hranu iz fabrike u Italiji i u trenutku panike (srećom), kada smo mislili da nećemo zaraditi dovoljno novca od prodaje sokova i smutija, kućnu varijantu pekača za sendviče, panini hleb i mini pećnicu za mafine.
Popakovali smo sve to zajedno sa svim svojim stvarima u mali reno klio i požurili da stignemo na feribot od Barija do Bara.
Velike odluke za male hrabre početke
Pri našem dolasku u Crnu Goru u zoru, mi smo još jednom bili oduševljeni prelepim planinama u jutarnjem praskozorju i znali smo da smo učinili pravu stvar.
Pronašli smo i iznajmili mali lokal površine 8 metara kvadratnih u srcu Budvanskog starog grada koji je bio pomalo uvučen ali jeftin u tom trenutku i posedovao je i malu sudoperu i toalet. Naš bar bio je spreman i mi smo kupili nekoliko stolica od pletenog pruća i sto sa pijace koja se nalazila preko puta radnje.
Kupili smo voće sa lokalne pijace i otvorili lokal. Naš prvi gost bio je jedan od u to vreme retkih stranih posetilaca Crne Gore i on je naručio sok od pomorandže. Mi smo tada bili veoma uzbuđeni zbog svoje prve prodaje !
Red Bread sendvič spašava (svaki) dan !
Nakon što smo počeli sa radom polako smo proširivali posao prodajući sveže ceđene sokove lokalnoj deci kao i panini hleb radnicima prodavnica iz starog grada. Vikendima bismo imali dosta posetilaca sa Kosova dok su u jeku sezone naši posetioci često bili turisti iz Srbije koji su nas upošljavali u samom jeku sezone. Sa druge strane, restoran je počeo sa pečenjem mafina i oni bi se prodali pre nego što bi stigli da budu izvađeni iz malene rerne. Izobilje svežeg sezonskog voća i povrća je učinilo naše sokove posebno ukusnim i slatkim za razliku od bilo kojih koje smo probali u Kanadi.
Nakon leta u toku kojeg su nestajali struja i voda i mnogo dugih sati provedenih pored vruće rerne u našem lokalu bez klima uređaja, 7 dana rada nedeljno nam je donelo i nešto malo ušteđevine. Uprkos tome, mi smo celo leto živeli od svoje zarade iz lokala i preživeli smo!
Nismo ni pipnuli svoju ušteđevinu iz inostranstva (ionako nismo ni mogli obzirom da u to vreme u Crnoj Gori nije bilo bankomata).
Naša odluka je bila da ćemo se vratiti sledećeg leta ali da će nam biti potreban malo veći lokal i više mesta za sedenje za goste u bašti lokala.
... Ali smo nastavili da dodajemo još jela na naš meni
Pošto su sendviči održali biznis prethodnog leta, mi smo odlučili da proširimo naš meni i planirali smo da prodajemo svoj domaći hleb iz peći. Naši kuvari su eksperimentisali kod kuće sa paradajzom koji se sušio na suncu i biljnim hlebom i svaki član naše porodice ili prijatelj koji ga je probao oduševio se ukusom. Hleb je uz to imao zanimljivu crvenu boju koju je dobio od paradajza.
U Red Bread restoranu počeli smo sa pečenjem jedne vekne dnevno u našem baru za sokove. Nakon toga ponudili smo ga kao alternativu panini hlebu. Ubrzo smo postali dobro poznati po ovom hlebu i dostavljali smo sendviče svako jutro do luksuznih jahti u luki. Ta naša vekna koja je bila predviđena za dnevnu prodaju prodavala se ubrzo za pola sata od otvaranja lokala pa smo odlučili da ih pečemo više i počeli smo da primamo rezervacije za sendviče. Kako su svi birali „crveni“ hleb, mi smo odlučili da odustanemo od panini hleba u potpunosti. Ovo je iziskivalo dosta više rada ali je zaista vredelo.
Preselili smo lokal ponovo i počeli da dodajemo još jela i specijaliteta koje i danas imamo na meniju u restoranu Red Bread. Tada su ta jela bila potpuno nova za podneblje Crne Gore : torta od šargarepe (na opšti šok i horor meštana dok je – naravno, nisu probali), kuvani krompir, debele kanadske palačinke, guste supe od povrća, načosi, ukusi voćni kokteli i mnoštvo svežih salata i kuvanih jela takođe.
... I tako smo konačno došli na našu današnju lokaciju
Pogledajte naše preporuke
